Nova godina i kalendari

Slavljenje odlaska stare i početak nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta.U Zapadnom svetu pada 31. decembra, ali u razlicitim kulturama su razliciti datumi.

U Mesopotamiji je zabelezeno najranije slavljenje Nove godine, i to pre oko 4.000 god. Ona je pocinjala sa Mladim mesecom koji je obicno sredinom marta - najbliži prolećnoj ravnodnevici. Dok je kod Asiraca, Feničana, Egipćana i Persijanaca to bilo doba jesenje ravnodnevice, koja je 23. septembra danas. Stari Grci su Novu godinu povezivali sa zimskim solsticijem, koji je oko 21, decembra. Rimljani su Novu godinu počinjali sa 1. martom sve do oko 153 p.n.e. kada su je premestili na 1. januar i to je i Cezar usvojio u svom kalendaru 46 godina p.n.e.

U toku Srednjeg veka Nova godina se slavila 25. marta u mnogim zemljama Evrope. Kao dan početka Nove godine, 1. januar je usvojen tek od 1582 godine, sa uvođenjem reformisanog, Gregorijanskog crkvenog kalendara. Mnoge nacije su nastavile da koriste kalendar Julija Cezara i sa svakih 127 godina, njihov kalendar se udaljavao za po jedan dan od zvaničnog, da bi danas bio udaljen 13 dana. Zbog toga se Nova godina "po starom" slavi 13. januara.

Jevrejska Nova godina, zvana Rosh HaShanah, poznata je i po nazivu "praznik truba". Ona počinje prvog dana meseca Tishri, koji je između 6, septembra i 5, oktobra. Nikada ne pada u nedelju, sredu ili petak, kao ni za vreme punog Meseca. Slavlje traje 48 sati, ali samo kao uvod u post i 10-dnevno pokajanje Yom Kippur.

Oni godine broje od mitskog nastanka sveta, koji je bio 3761 p.n.e po nasem kalendaru. Kod njih je zato sada 5764. godina.

U Kinio Nova godina počinje između 20. januara i 19. februara (sa prvim mladim Mesecom u Novoj godini) i fešta traje mesec dana, sa igrankama i petardama na ulicama. Njihov kalendar je kombinacija lunarnog i solarnog kalendara. Lunarni ciklus traje oko 29,53 dana. A da bi stigli solarni, kao i svi koji imaju luni-solarne kalendare, oni dodaju jedan dodatni mesec svakih nekoliko godina (7 godina u 19-godišnjem ciklusu). To je kao dodavanje ekstra dana u prestupnoj godini i zbog toga im Nova godina svake godine pada različitog dana. Kao počast Nebu i Zemlji, bogovima domaćinstva i predaka, tradicionalno prave religiozne ceremonije.

U Kini je ove godine godina Drvenog Zelenog Majmuna. (Prošle godine je bila crna ovca, pre toga konja, pa zmije ...) Drveni pretstavlja jedan od pet yin-yang elemenata (metal, voda, drvo, zemlja i vatra). Majmun je jedna od 12 životinja u kalendaru i zajedno sa 5 elemenata čini jedan veliki ciklus. Bili su kompletni 1924 i 1983.godine. Sada je 21. godina u ciklusu. I zbog toga što je drvetu ekvivalentna zelena boja, ovo je i godina zelenog majmuna.

22. januara počinje novogodišnja noć, jer je tad početak mladog Meseca i to je prvi dan u kineskom lunarnom kalendaru. U godini Majmuna prvi dan pada 4. februara 2004. U Kini veruju da je prvi kralj Kine (ne i prvi vladar) bio Žuti kralj, koji je to i postao 2697 p.n.e. Zbog toga 4. februara počinje 4701. kineska godina.

Japanska novogodišnja slavlja traju od 1-3 januara, a u nekim sredinama vreme proslava se poklapa sa kineskom Novom Godinom. Ulazne kapije njihovih kuća su okićene slamom od pirinča da bi se oterali zli duhovi. Ukrasi od paprati, jastoga i pomorandži su simbol sreće, napretka i dugog života. U južnoj Indiji, Tamilska Novsa godina je verska ceremonija koja počinje u periodu zimskog solsticaja. Počinje sa hodočašćima i kuvanjem pirinča.

U Evropi, 1. januar, dan Hristovog obrezivanja se slavi relativno od skora - od VII veka, a u Francuskoj je to zvanično počelo tek 1563. U Holandiji 1575, u Firenci i Pizi 1749, i u Britaniji 1753.

U Nemačkoj je to bio dan Božića, 25. decembar. Sve do XIII veka.

U Veneciji godina je počinjala 1. marta sve do 1797. Kao i u Rusiji, sve do kraja XV veka, kada je ruski car Petar Veliki premestio na 1. septembar. Tada se usvojilo i da se godine broje od početka Nove ere (rođenje Hrista), a ne od nastanka sveta 5508. godine.

Hajde sada da prodiskutujemo o "Srpskoj Novoj godini". Zašto je to srpska, pravoslavna i zašto Nova godina.

Ta Nova godina je zapravo merena po kalendaru Gaja Julija Cezara, a on ga je preuzeo od Egipćana. Kao Kraljevina SHS 1919. godine mi smo prihvatili Gregorijanski kalendar. Zna se da je revolucionarnu reformu kalendara napravio naš akademik i profesor Milutin Milanković iz Dalja, daleke 1923. godine i da je njegov kalendar najprecizniji u svetu. Iako su rešenje prihvatile sve pravoslavne crkve i to overile potpisima svojih patrijarha, on nikada nije zaživeo, čak ni kod nas.

Eto par činjenica pa vi razmislite.