Magazin

Šta je boemstvo?

Šta je boemstvo?

Često možemo da čujemo rečenice "On je bio boem", "Ovo mesto je boemsko", kao što se kaže za splav Bajka, "Ovo je samo za boeme" i slično. Ali da li zaista znamo šta boemstvo znači? Da li je to karakteristika, da li je to stanje, da li se radi o nečem što je prošlo ili postoji i danas? Posebno treba da razmislimo da li tu reč uzimamo olako u usta, ako znamo ko su zapravo bili boemi. A to nisu bili bilo kakvi ljudi. Oni su stvarali istoriju. 
 

Šta znači reč - boemstvo ili boemija?

Boemstvo ili boemija zapravo potiče od fransucke reči bohème, koja označava osobu koja živi bezbrižnim životom, koji nimalo ne liči na "običan" život koji ima većina nas. Boemi su najčešće umetnici ili osobe "sa margine". To je zapravo stil života, način bitisanja, sa jasno definisanim stavom prema društvu i vremenu u kome se živi. To je večna borba za slobodu da se čovek izrazi, kao i protiv ustaljenosti. Boemi su često ekscentrici, ponašaju se ekstavagantno i teško ih je ne primetiti. Oni su najčešće stvarali velika dela, pamte se njihove pesme, kompozicije, uloge, tekstovi, reči. 
 

Skadarlija - mesto boema nekada i danas

Poznata sedišta boema u svetu su bila u Parizu i Njujorku, ali je jedno mesto u Beogradu posebno imalo ovakav šmek. To je Skadarlija. I danas se naziva boemskom četvrti. Smeštena u Skadarskoj ulici, u centru Beograda, ukrašena je restoranima iz kojih se čuje tamburaška muzika. Ovde je svaki dan kao da je Nova godina! Enterijer odiše boemijom, ponuda pića, meni, način ponašanja konobara. Sve je u tom znaku. Možda su joj ovakvu sudbinu namenili glumci, koji su tu živeli, zbog blizine Narodnog pozorišta. Komšije glumcima bili su pesnici, slikari, pisci. Oni su se družili u tadašnjim kafanama. To su nasledili i gosti koji su dolazili kasnije, koji su ih nasledili. Šetajući po kaldrmi, odabirali bi svoj sto i tu ostajali do zore. 
 

Ko su bili boemi u Srbiji?

Boemi su ljudi koji se pamte, jer za sobom ostavljaju dubok trag. Njih je jednostavno nemoguće zaboraviti. Naravno, nemoguće ih je sve pobrojati. Ovo su samo neki, iz prošlosti, a ima ih i danas. Jedan od njih je Matija Bećković. 

Kada govorimo o prošlosti, jedan od velikih boema bio je Branislav Nušić, koji je beležio da su se važni sastanci upravo vodili za kafanskim stolovima Skadarlije. Jovan Jovanović Zmaj, Milovan Glišič, Stevan Sremac i Milutin Uskoković rado su birali Tri šešira. Tu je rakiju pio i Borisav Stanković. Još jedna kafana, danas restoran, privlačili su boeme, a to su bila Dva jelena. Ovde su se sastajali Jaša Prodanović, Ljuba Stojanović, Tin Ujević i Brana Ćosić. Posećivali su je i Miloš Crnjanski, Rade Drainac i Rastko Petrović. Ne treba zaboraviti u skadarlijskim kafana ni Janka Veselinovića, Simu Matavulja, Stevana Mokranjca. Klub književnika voleli su Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Danilo Kiš, Milorad Pavić, a Momo Kapor je ovde imao svoj sto. Naravno, način žvota Tome Zdravkovića protkan je boemstvom, a o tome i danas svedoče njegove pesme. 
 

Sada kada znamo ko su bili boemi, danas je teško odrediti ima li pravih boema. Tu su još poneki predstavnici tog nekadašnjeg vremena, ali oni koje je donelo novo vreme ne mogu se porediti sa njima. Promenile su se vrednosti, pa i sam način života. Ipak, ako sretnete pravog boema, sigurno je da ćete ga prepoznati!
 

Foto: restoran Tri šešira

Spremili smo za Vas:



Popularne ponude