Legenda kafana - Toma Zdravković

Postoji li neko da nije čuo za legendu narodne muzike i kralja boemstva Tomu Zdravkovića? Bar jedna njegova pesma nam je omiljena, bar uz jednu smo zaplakali ili se naježili. Iskrena emocija je ono što je ove pesme učinilo večnim! Kada su u pitanju kafane Beograd je i u tom smislu prestonica, kao i drugi gradovi u Srbiji koji poštuju ovakav provod. Kafanu je zasigurno obeležio Toma Zdravković.
 

Od Pečenjevca do večnosti

Rođen je u blizini Leskovca, tačnije u selu Pečenjevce, 1938. godine. Bio je treće dete majke Kosare i oca Dušana, koji su imali petoro dece. Svoju pevačku karijeru započeo je upravo u jednom od najvećih gradova sa juga Srbije. Potom je stigao i do beogradskih kafana.  Prve singlove objavio je 1963. godine. Na početku nije bio uspešan, ali je vrhunac svoje slave doživeo osamdesetih godina prošlog veka.

Tekstove za pesme je većinom pisao sam, a violina mu je bila jedan od omiljenih instrumenata. Ona i danas daje posebnu melanholičnu notu njegovim pesmama. Posebnu vrednost njegovim stihovima daje činjenica da su većinom bili autobiografski. To su ljubavne kafanske pesme, u kojima svojim umirujućim glasom Toma peva o neuzvraćenim ljubavima i patnji. Neke od najpoznatijih su "Da l' je moguće?", "Branka", "Danka", "Ljiljana", "Dotak'o sam dno života", "Kafana je moja sudbina", "Prokleta nedelja" i tako dalje. Njih ćete sigurno čuti i u kafani Gaučosi. Zanimljivo je i da je pesmu "Pesme moje" za Tomu napisao njegov veliki prijatelj Kemal Monteno.

Osim u kafanama, Toma je imao svoj deo slave i u kinematografiji. Tako je nastupio u dva filma i u dve TV serije. Kada je reč o filmovima, to su "Balkan ekspres" i "Bolje od bekstva". Pomenute serije su "Doktorka na selu" i "Bolji život". 

Tomini poštovaoci iz vinarije Budimir iz Aleksandrovca jednu od svojih linija posvetili su ovom velikanu. Proizveli su limitiranu seriju izuzetno kvalitetnog crvenog vina od 1.300 boca. Ujedno su tržištu ponudili i crveno vino od mešavine sorti grožđa, oplemenjeno prokupcem, kao i mešavinu sorti za belo vino, oplemenjenu tamjanikom. 
 

Tako je govorio Toma Zdravković

Ostale su upamćene neke od Tominih izjava, koje se danas smatraju kafanskim bontonom, a većina je svima poznata:

• "Nije bitno u kojoj kafani sediš, već ko sedi za tvojim stolom"
• "Novac potrošen u kafani je novac uložen u sećanja"
• "Nekih se jutara sećamo, ali neke večeri nikada nećemo moći da zaboravimo"
   

Strast i poroci kao deo života

Toma je imao i veliku strast prema ženama, pa se ženio čak četiri puta! Njegovi naslednici su ćerka Žaklina i sin Aleksandar. Poznato je i da mu novac nije predstavljao veliku vrednost, jer bi danas bio bogataš, a već sutra nije imao ni dinar u džepu. Čak se priča i da je umro, a da nije ostalo novca ni za sahranu.

Veliki porok ovog pevača bio je alkohol. Nažalost, teško se razboleo od raka prostate. Poslednji koncert imao je u restoranu Ambasador u Beogradu u maju 1991. godine. Bez Tome smo ostali 30. septembra 1991. godine. Preminuo je u Beogradu, a sahranjen je na Centralnom groblju. Danas ima spomenik u Leskovcu, koji je otkriven u gradskom parku u prirodnoj veličini, 2011. godine, a u rodnom selu spomen ploču sa natpisom "Dao sam vam dušu svoju". Sigurno je da će ostati zapamćen zauvek! Neka mu je večna slava!

Foto: Wikipedia