Magazin
Doček Nove godine kakav ne možete zamisliti
Kakve ste sigurno sve priče čuli o tome kako je neko proveo doček Nove godine. Dosadne, nisu se proveli kako su očekivali. Zanimljive, bilo im je ludo i nezaboravno. Nepristojne, potpuno su dali sebi slobodu i radili stvari koje inače ne bi, i koje, pa i nisu baš za javnost.
Čuli ste možda i one ne baš tako istinite, one koje prepričavaju ljudi koji bi voljeli da svoj doček Nove godine predstvae zanimljivijim nego što je on zaista bio.
Svašta se čuli, sigurna sam u to, ali ovako nešto, verujte, niste. Ovo je najneobičniji doček Nove godine ikad!
Bio je to doček Nove godine 2014. Moje dve prijateljice, Tamara i Nataša, i četiri druga, Danko, Miloš, Nikola i Siniša, odlučili smo da proslavimo Novu godinu na Kopaoniku. Sve je bilo isplaniramo mesec dana unapred, i nije smelo biti greške. Zasitili smo se vih gradskih dešavanja i odlučili se počastiti novogodišnjom proslavom u našem krugu. Hrana, piće i topli skafanderi su bili spremni. Sve je bilo spremno za najluđu noć! O bogme, zaista je najluđa i bila. Najluđi doček Nove godine koji ću ikada imati.
Trideset i prvi decembar je osvanuo, i mi, spremni za avanturu krenusmo. U jednim kolima smo bile Tamara i ja sa Milošem i Sinišom, a ostale je vozio Danko. Spremni za Kopaonik, spremni za doček Nove godine.
Onako srećni i zapevani, prolazeći nekim čudnim, šumskim putevima, ni slutili nismo da se nešto čudno dešava sa gumom.
Naravno, nije ni večno nepažljivi Siniša. Pukla mu je guma, udarili smo u drvo, a u nas je udari Danko sa svojim kolima. Srećom, svi smo ostavli živi i zdravi, ali nijedna kola se nisu mogla pokrenuti. Uzalud smo pokušavali da dobijemo domet na telefonima. Mogli smo samo da kukamo na nad svojim sudbinama i da se nadamo da ćemo ovaj doček Nove godine, proći živi.
Bilo je već deset sati uveče i ni traga našem spasenju. Obukli smo naše skafandere, seli u kola i čekali jutro.
Tada je Miloš uzviknuo „Čujete li ono?“ Svi smo čuli...muzika...o da, odnekud je dolazila. Uputismo se prema zvuku, i verovali ili ne, selo kojem ni dan danas nisam zapamtila ime, bilo jebliže nego što smo mislili, mnogo bliže. To selo je imalo i diskoteku, a u toj diskoteci se upravo odvijao doček Nove godine. I bili smo spaseni...više nam nije bilo ni hladno niti smo bili gladni...ušli smo unutra i iako nismo imali ni dinara za piće, vlasnik je bio više nego raspoložen da nam ga da besplatno, jer, izgleda da smo bili veoma zanimljivi ljudima, tako izmučeni, čupavi, i u skafanderima. A i to što je Tamara skinula skafander je pomoglo da dobijemo besplatna pića. Najbolji doček Nove godine ikad!
