Magazin

DOCEK NOVE GODINE NA TRGU

 DOCEK NOVE GODINE NA TRGU
Evo nas ponovo pred dočekom još jedne Nove godine. Svuda se oseća novogodišnja atmosfera. Postavljena ukrasna rasveta na ulicama, okićene jelke, praznično i kitnjasto aranžirani izlozi, a ljudi...  Ljudi užurbano promiču, tiskaju se oko štandova i tezgi, ruku punih kesa  i očiju punih grozničavog  sjaja. Kolone automobila - kao bez  konca i kraja...
 
Zahuktava se voz koji će sa sve svetlećim, šarolikim vagonima i ovog puta stati na peronu NOVA GODINA.  
 
Pripremamo se... Sve je nekako slično, skoro isto svake godine, ali uvek uzbudljivo i treperavo. Magija trenutaka koji će lepim željama prizvati i doneti sreću. Pa ipak, svaki DOČEK ima nešto osobeno, svoje, različito. Sećanja nezadrživo naviru... Nižu se uspomene iz bogate riznice ranijih DOČEKA.
 
Bilo je to one godine kada je naš sin-klinac tek stastao da bez roditelja dočeka Novu godinu. Na trgu, sa društvom!
Eh... "Brod je nejsigurniji u luci, ali nije to ono za šta su brodovi građeni." - napisao je mudri Šed. Eh, eh... roditelji k'o roditelji! Briga nas je naterala da se i mi spremimo i odemo na trg za njima. Znali smo da ih nećemo videti u onoj gužvi, ali smo želeli da osetimo tu atmosferu i proverimo koliko je za klince bezbedna.
Kako nas je omamilo! Bili smo deo raznolike,a homogene, razigrane mase koja se veseli istim jezikom, staro i mlado, svi zajedno, a svako na svoj način. U ritmu koji je tutnjao sa bine, koračali smo poskakujuci, pozdravljali se sa poznatima, grlili se sa nepoznatima... Negde baš pred ponoć, slučajno sretosmo prijatelje, a oni poneli šampanjac i četiri kristalne čaše - za slučaj da naiđu na nekog svog. Kakav je to prasak bio! I kakav doživljaj! 
 
Kući smo došli pred zoru i zatekli sina sa nogama u lavoru tople vode. Smrzo se... A mi razgrejani, raspoloženi, veseli... Kaže: PODETINJILI! 
 
Doček Nove godine na trgu! Kakvo nezaboravno iskustvo!

Spremili smo za Vas: