Magazin
Svet je mali - doček nove godine na Zlatiboru
Dobro jutro. Pijem jutarnju kafu i razmišljam šta pisati za današnji članak. Napolju vetar, pokoja pahulja se pojavljuje i naravno, moje omiljeno doba mi dolazi u sećanje. To čarobno praznično vreme, toplo ćebe i topla čokolada....divnooo....i kako to obično sa mojom inspiracijom biva, desila se u trenutku kad videh nešto. Pisaću vam o tome kako izgleda doček nove godine na Zlatiboru.
Videla sam kroz prozor, tamo ispred Vera, dve devojke kako su se srele i toliko začudile kao da je jedna od njih otišla da živi u Palestinu, u najmanju ruku.
„Jao, pa otkud ti, jao pa svet je tako mali“ , mogla sam im pročitati s usana. Eh, da samo znaju kako se svet pokazao malim tada, za doček nove godine na Kopaoniku.
Poznanica mi je to pričala, njoj se desilo pre nekoliko godina. Doselila se tek sa prijateljicama u Beograd, i nakon niza neuspelih ljubavi, odlučile su da pošalju facebook poruku svojim starim i zaboravljenim ljubavima.
Jedna od njih, Viktorija, potražila je svog bivšeg dečka za kojeg se zamalo nije udala, i on se vrlo rado našao na piću s njom. Druga, Milica, takođe je pisala svojoj srednjoškolskoj ljubavi. I on se pojavio, ali ni manje ni više nego sa trudnom devojkom. Posle dva sata „ugodnog“ ćaskanja, otišli su a ona je ostala sama u kafiću.
„Ah, pa šta sad, neću ni da razmišljam o tome, razmišljaću gde za novu godinu...hmm...predložiću devojkama doček nove godine na Zlatiboru“, razmišljala je tako dok nije ugledala prelepog mladića kako se približava baš njenom stolu. „Smisli nešto pametno, možda da pričam o tome da ću možda imati doček nove godine na Zlatiboru, nenene, smao budi opušten“...pomisli tako i sve krenu u najboljem mogućem smeru...kliknuli su i taj dečko sa neobično plavim očima postade njen dečko.
Odlučila je da ga pozove sa svojim drugaricama i njihovim novim momcima za doček nove godine na Zlatiboru...ali samo malo, ne ispričah vam za treću, za Jovanu.
I ona je tu veče pisala svom bivšem dečku. Dečku koji ju je pre dve godine ostavio samo tako što je jedno jutr nestao iz njenog stana. Pisala mu je da se nađu u Teatru, istom kafiću gde se i Milica srela sa dečkom neobično plavih očiju. Ali, dok se lift penjao do sprata na kojem je trebalo da se nađu, gle čuda u tim situacijama, zaglavio se. Kad je izašla, nakon tri sata, naravno da ga nije našla.
Vratila se kući tako razočarana i pitajući se šta bi bilo kad bi bilo. IZ tuge su je brzo vratile drugarice sa rečima da ne brine i da će imati doček nove godine na Zlatiboru.
Došao im je i taj dan. Još samo da dođu momci. Jovana više nije bila tužna, bilo joj je simpatično što po ko zna koji put njene drugarice imaju dečka, a ona ne.
Tad je zvono pozvonilo...Moj dečko reče Milica, onaj iz Teatra. Vrata se otvoriše i uđe dečko neobično plaviih očiju, baš onih kakvoh se Jovana seća od poslednjeg jutra.
Jovana ga je pogledala, i pogled se zaledio.
DRAGANA MILAČAK
.jpg)
